Slojevi

Alo_M!

Bublije, jaja, šunka, zatajenje probave. Sve znan.

Ajmo mi na duhovnu bandu blagdana.

Tragon simbolike Uskrsa razmišljala san kako svit krije tri vrste ljudi.

Sritne, tužne i one za koje mislimo da su sritni, ali su tužni. Ispod sloja robe, sloja kože, tamo negdi poviše livog rebra žive ljudi s demonon i prečesto pokušavaju početi novi život.

E baš njima, koji prečesto pokušavaju, želin da konačno uspiju. To su ljudi s plastičnin maskama.

Nosila san je i ja, bila je odvratna, tila san je raščerupati, ali nisan imala snage to učiniti sve dok nisan učinila. Tribalo mi je 4 godine jer koliko god san je mrzila toliko mi se sviđala. Nije od mene tražila da buden hrabra.

Zato ti (vi) koji znaš (te) o čemu pišen, čitaj dalje.

Želin da znaš kako je svit zeleno polje u kojen bi triba biti živ 450 godin da bi uspia iskusiti sve šta ti pruža. On se nalazi izvan 4 zida tvoje duše zbog kojih u tebi nema svitla ni kad je sunce visoko na nebu.

U njemu postoji glamping, sauna u kojoj se polivaš medon, dva stabla između kojih vežeš hammock, paintball i Muzej iluzija.

Ako se malo više ogoliš, u njemu možeš naći i pravi zagrljaj, ne onaj zamaštani prije spavanja, i da Želju da te netko želi stvarno pomirisati i stvarno tako ostati, ne razmišljajući o vrimenu.

Ako još skineš jedan sloj pronaći ćeš i jedno srce koje je, gle čuda slično tvon srcu. I onda možete tako disati, ne raditi ništa a biti potpuni.

Ali ni to nije dovoljno. Znan, ne možeš biti sritan u zelenon polju igre i sriće sa srcen koje udara iste beatove ka i tvoje ako još nešto ne učiniš.

Skini posljednje slojeve sebe sve dok ne ostaneš sam s vlastitin organima u rukama. Dok ne osjetiš da bi ti bilo ža da odeš a da nisi pravog sebe poklonia samon sebi.

Toga san se najviše bojala, da nikad neću uspiti sebi pokloniti pravu verziju sebe. A jesan jer san tako odlučila i jer se ne bojin života izvan zidova.

Dok se dođe do ovoga može proći misec a mogu i desetljeća.

Jer..

Citirajući jednog divnog čovika koji je na mene ostavia velik trag: “Ne možeš ti nikome pomoći dok on sam ne odluči da to želi.”

Oprosti, ne mogu ti pomoći. Nije ni on meni (fala mu na tome).

Sve dok odlučno ne odlučiš, dovršiti demonsko poglavlje i upisati točku. Samostalno, svojon rukon.

Sve do tad će biti sve isto, a kome je sve isto sriću donilo nek prvi baci kamen.

XoxO
Antonela

 

Oglasi

Autor: Antonela

#spisateljica #knjižničarka #fitnessmeštrovica

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s