Čišćenje.

Ej Ponediljak,

sidin na pločicama boje kože, žvačen štapiće i promatran zviježđa. Noć je prekrasna. Nije ni vruće ni ledeno. Taman. Ostala bi ovako malo prije zore, u miru, pišući, dišući. Sama.

Neću više o čišćenju apartmana, malo ću o čišćenju života.

Zamišljan jednu veliku kantu najcrnije boje ikad ocrnjene i sebe kako u nju trpan smeće.

Prvo trpan osjećaje. One koje nikad ne znan do kraja izraziti. Trpan misli o tome šta moran, a šta ne moran, trpan jedva čekanja razmišljajući kako jedva čekan da jedva čekan ništa. Trpan telefon i punjač i špangice koje mi držu divlje pramenove, utrpan sve svađe s roditeljima pa onda i sebe utrpan jer njih dvoje ne stanu u kantu i jer nisu smeće iako mi svakodnevno predstavljaju teret.

Izvan kante negdi po slobodnoj atmosferi lebdin tako očišćena bez online statusa na wacapu.

Promatrajući sebe ka smeće u kanti shvaćan koliko san drugačija i koliko mi se ne da više samo iskakati iz kalupa. Ne da mi se živiti normalna, oću biti skroz izvan njega. Želin baciti tu ukalupljenu Antonelu u smeće i napraviti kaos jer mi alveole već duže vrimena ne lebde slobodno i jer je ovo lito najgore ikad pa mi je dalo šakon usri šiške i poručilo mi da se bacin u smeće i postanen pan papir. Lipi, čisti, reciklirani.

Ovo je dakle ponediljak za sve drugačije. Za one koji radu svašta u tri ure ujutro a nikome o tome ne pričaju. Za one koji previše shvaćaju sistem pa ga žele izbaciti iz orbite. Za one čija je šansa da nađu osobu iste različitosti 1 prema beskonačno mnogo. Za one koji mrze izlaske u četvoro i koji bi Božić proveli na Karibima a ne u toplini doma. One koji istovremeno viruju u Boga i astrologiju. Za one koje nije briga za godine, dane i životne planove. Gradnje zajedničkih stanova i užurbano stvaranje potomaka. Za one čiji roditelji misle da je tvoj najveći problem šta nemaš drugu polovicu ka cila tvoja ekipa a zapravo su toliko nesposobni za ikakvu dublju komunikaciju da ne shvaćaju kako je njihov najveći problem šta nemaju pojma koji je tvoj najveći problem, već nasumice poput mojih sipaju pizdarije o tome kako bi ih više cjenila da iman nekog frajera šta će me odvesti na večeru i biti otac moje buduće voljene dice.

Nemamo potrebu biti obzirni prema ikome ako nan to šteti. Znači nikome, strpati sve u kantu i poslati na reciklažu. Bia to otac, mater, pas ili ti sam. Sve u smeće.

Ponedljkon čak i u ovon selcu di san se rodila odvozu sadržaje kantica.

Iden spati, poili su me komarci.

Baci se u kantu. #očisti

Antonela

Oglasi

Autor: Antonela

#spisateljica #knjižničarka #fitnessmeštrovica

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s